Stich Simon Marius

Симон Маријус

Математичар – лекар – астроном

1573 – 1624

Симон Маријус (Маир)

Кратак преглед његовог живота и истраживања

Математичар, лекар, астроном и творац календара, Симон Маир (1573–1624), који се, по узору тадашњег времена називао Симон Мариус, био је дворски математичар маркгрофова у Ансбаху. Истовремено са Галилејем, открио је четири највећа Јупитерова сателита, али је своја открића објавио након Галилеја, што је овога навело да га оптужи за плагијат. До сада је утврђено да је Маријус открио Галилејеве сателите потпуно независно од Галилеја, и да су његова посматрања у неким детаљима била прецизнији. Чак и за његовог живота било је прихваћено да је он iизвео прва телескопска посматрања Маглине Андромеде.

Биографија

Мариус је рођен 10. јануара 1573. у Гинзенхаузену а умро 26. децембра 1624, по јулијанском календару, у Ансбаху. Његов отац, Рајнхард Маријус, био је једно време градоначелник а мајка му се звала Елизабета . Године 1606. ступио је у брак са Фелицитас Лауер, ћерком свог нирнбершког издавача и штампара Ханса Лауера (1560–1641). Имали су пет синова и пет кћери, које су једино преживеле детињство.

Претпоставља се да је за његово образовање, била пресудна чињеница да га је маркгроф Георг Фридрих случајно чуо како пева. Наводно, регенту се допао и дозволио је да буде примљен у принчевску школу у Хеилсброну, коју је похађао до 1601, и чији је најпознатији ученик постао. План да студира у Кенигсбергу није био у стању да оствари у пракси, али је успео да посети Тихо Брахеа у Прагу 1601. После тога, у Падови је до 1605. студирао медицину и ту вероватно срео Галилеја. Од 1604. до 1605. био је члан управног одбора студената немачке нације у Падови. Од 1606. до смрти 1624 (5. јануара 1625. по грегоријанском календару) био је дворски математичар у Ансбаху.

Истраживања

Од 1594, Мариус је започео са метеоролошким посматрањима. За године од 1601. до 1629, објавио је годишњи календар Prognosticon astrologicum. Своју изврсност у математици, доказао је превођењем и објављивањем у Ансбаху Првих шест књига Elementorum Euclidis. Врстан посматрач, чак и у време пре проналаска телескопа, објавио је посматрања комете из 1596, и прецизно утврдио положај супернове из 1604. у сазвежђу Офијух (Змијоноша). Од лета 1609, имао је на располагању, захваљујући свом ментору Јохану Филипу Фуксу од Бимбаха, телескоп направљен у Белгији, са којима је открио четири највећа сателита Јупитера – по сопственим белешкама, датим у јулијанском календару, 29. децембра, дакле само један дан након што их је открио Галилеј, који је своја запажања водио по грегоријанском календару. Ово откриће, први пут је објавио у Prognosticon-у за 1612.

Мариус је објавио своје научне резултате тек 1614, у књизи Mundus Iovialis, након чега га је његов чувени италијански ривал оптужио за плагијат у својој публикацији из 1623, Saggiatore. У марту 1610, Галилеј је већ обезбедио позицију објављивањем својих налаза у Sidereus Nuncius (Звездани гласник). Мариус је међутим, посматрао низ детаља које Галилеј не помиње. Запазио је да је орбитална раван Јупитерових сателита благо нагнута у односу на Јупитерову екваторијалну раван и еклиптику, што је објаснило разлике у географској ширини. Мариус је такође приметио промену у сјају сателита и израчунао одговарајуће табеле за године од 1608. до 1630.

У писму писаном у лето 1611, помиње своја посматрања Венере, а од августа 1611, посматрао је сунчеве пеге. У новембру исте године, приметио је да су кретање пега па стога и екваторијална раван сунца нагнути у односу на еклиптику. У 1619, први је предложио да је појава сунчевих пега периодична. Био је први Европљанин који је поменуо галаксију Андромеда у децембру 1612 (под називом "маглина", пошто у то време, њена права природа још није позната), а 1618, посматрао је трећу и највећу од три комете те године.

Мада је Мариус био у поседу најважнијих астрономских открића почетком 17. века, противио се хелиоцентричном погледу на свет и фаворизовао Тихонски. Тврдио је да је такав систем открио независно од Брахеа након читања Коперника током зиме 1595-1596.

До данашњег дана, Мариусов рад је у сенци оптужби за плагијат, иако је на почетку 20. века доказано да је своја истраживања водио потпуно независно и чак су његови најранији записи ближи савременим подацима, него Галилејеви.

Признања

Године 1612, Мариус је добио сребрни пехар као поклон од града Гинзенхаузена. Именовање Јупитерових сателита по љубавницама римског бога Јупитера, митолошког оца богова, које је уведено почетком 20. века, потиче од Мариуса, на основу сугестије коју му је дао Кеплер у Ратисбони (Регенсбургу) 1613. Међународна астрономска унија (МАУ) дала је Мариусово име једном кратеру на Месецу, као и оближњим „Мариусовим брдима“ и „Rimi Marius“. Године 2014, астероид са провизорним именом „1980 SM” МАУ је назвала „(7984) Marius”.

У граду Гинзенхаусену средњој школи је дато име Симон-Мариус а у центру града му је постављена комеморативна плоча. У конференцијском центру Онолдиа у Ансбаху налази се просторија која се зове Сала Симон-Мариус. У 1991, Лајонс клуб је на Клајнер Шлосплац у Ансбаху подигао споменик, дело минхенског уметника Фридриха Шелеа. У великом броју градова повезаних са његовим животом и радом, улице су добиле име по Маријусу.